Књижевна олимпијада7. разред Такмичење из књижевности на првом нивоу (школско) подразумеваће наставно градиво 5. и 6. разреда, из обла- сти Књижевност (обавезну лектиру, без допунског избора), као и савладане садржаје из 7. разреда, до краја првог полу- годишта. Општинско такмичење обухватиће и предвиђено градиво из првог полугодишта, а градско, тј. регионално, и оно из првог тромесечја другог полугодишта. За републички ниво такмичења, ученици ће припремити градиво за седми разред у целости. Предлог распореда градива дат је у овом прегледу након навођења садржаја програма из књижевности, јер се за пот- ребе такмичења морамо руководити одређеним редоследом. Иако наставници годишње и месечне планове рада форми- рају по свом нахођењу, у односу на стручност, искуство и уважавање посебности одељења којима предају, за потребе 40 извођења такмичења морали смо се определити за једну ва- ријанту редоследа која ће важити за све такмичаре. Садржај из књижевности је ревидиран у односу на школски програм. Познавање књижевних термина испити- ваће се и на познатим и на ученицима непознатим тексто- вима, датим у краћем одломку или у форми реченице у за- датку. КЊИЖЕВНОСТ ЛЕКТИРА Лирика Народна песма: Кујунџија и хитропреља Посленичке народне песме (избор) Народна песма: Љубавни растанак Јован Дучић: Подне Милан Ракић: Симонида Владислав Петковић Дис: Међу својима Милутин Бојић: Плава гробница Десанка Максимовић: Крвава бајка, Стрепња Стеван Раичковић: Небо Мирослав Антић: Плави чуперак (избор) Васко Попа: Манасија Александар Сергејевич Пушкин: Волео сам вас Епика Кратке фолклорне форме (пословице, питалице, загонетке) Народна песма: Диоба Јакшића Епске народне песме покосовског тематског круга (избор) Народна песма: Мали Радојица Народна песма: Иво Сенковић и ага од Рибника Епске народне песме о хајдуцима и ускоцима (избор) Народна приповетка: Златна јабука и девет пауница 41 Свети Сава у књижевности (избор из Савиних списа, на- родних прича и предања; народне и ауторске поезије о Св. Сави – из читанки) Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (одломак) Стефан Митров Љубиша: Кањош Мацедоновић (одломак) Јанко Веселиновић: Хајдук Станко Стеван Сремац: Поп Ћира и поп Спира Радоје Домановић: Мртво море (одломак) Вељко Петровић: Јабука на друму Павле Угринов: Стара породична кућа Пеђа Милосављевић: Потера за пејзажима (одломак) Иво Андрић: Прича о кмету Симану (одломак) Антон Павлович Чехов: Чиновникова смрт Антоан де Сент Егзипери: Мали принц Ана Франк: Дневник (одломак) Драма Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква Бранислав Нушић: Власт (одломак) Научнопопуларни и информативни текстови Вук Стефановић Караџић: Живот и обичаји народа српског – Обичаји о различнијем празницима Уметнички и научнопопуларни текстови о природним ле- потама и културноисторијским споменицима Србије (избор) Giorgio Vasari: Портрети великих сликара и архитеката (поглавље о Леонарду да Винчију) Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу (овај из- бор послужиће за испитивање разумевања прочита- ног текста који није познат ученицима). 42 Тумачење текста Оспособљавање ученика за што самосталнији приступ књижевном тексту: истраживање одређених вредности са становишта уоченог проблема, доказивање утисака и твр- дњи, запажања и закључака подацима из текста. Тумачење епских дела: уочавање узрочно-последичних веза поетских мотива и њихове функције (логичко и естет- ско условљавање сваке појединости). Уочавање одлика фабуле (миран и динамичан ток радње) и композиције (увод, заплет, врхунац, расплет – без књижевнотеоријских дефиниција). Однос сижеа и фабуле. Уоквирена фабула. Увођење ученика у потпунију анализу ликова (дијалог, унутрашњи монолог, физичке и карактерне особине, поступци), тематике (тематска грађа, главна тема; друге теме), мотива и песничких слика (психичка стања, дра- матичне ситуације, атмосфера, пејзажи). Тумачење идејног слоја текста. Упућивање ученика у друштвено-историјску условље- ност уметничког дела и однос писца према друштвеној стварности. Анализа лирских дела: упућивање ученика у анализу мотива (међусобни однос и повезивање, удруживање у по- етске слике). Уочавање међусобне условљености исказаних осећања, поетске слике, песничког језика и стила и тума- чење песничких порука. Проучавање драмских дела: упућивање ученика у ана- лизу битних одлика драмских дела (дијалог, монолог, ремар- ке, драмска радња, ликови); сличности и разлике у односу на лирска и епска дела. 43 Књижевнотеоријски појмови Лирика Функција мотива у композицији лирске песме. Језичко стилска изражајна средства: симбол, метафора, але- горија; словенска антитеза. Слободни стих. Основне лирске врсте; однос народне и ауторске лирике. Љубавна, елегична и рефлексивна песма. Посленич- ке народне лирске песме. Епика Фабула и сиже. Уоквирена фабула. Статички и динамички мотиви. Композиција и мотивација. Епизода. Идејни слој књижевног текста. Хумор, иронија и сатира у епском делу. Врсте карактеризације књижевног лика. Унутрашњи монолог. Дневник. Легендарне приче. Врсте романа. Драма Драмска радња; етапе драмске радње: увод, заплет, врхунац, перипетија, расплет. Драмска ситуација. Дидаскалије (ремарке) у драмском делу. Врсте комедије: комедија карактера и комедија ситуације. Драма у ужем смислу. |
Општинско такмичење из српског језика
7. разред
Врсте речи: променљиве и непроменљиве (системати-
зација и проширивање постојећих знања); подврсте речи.
Граматичке категорије променљивих речи (код именица:
род; број и падеж; код придева: род, број, падеж, вид, сте-
пен поређења; код променљивих прилога: степен поређења;
код глагола: глаголски вид; глаголски облик, лице, број, род,
стање, потврдност / одричност. Гласовне промене у промени
облика речи (нормативна решења).
Појам синтагме. Састав именичке синтагме: главна реч
и атрибути. Апозиција. Апозитив.
Врсте глагола: безлични (имперсонални) и лични (пер-
сонални); прелазни, непрелазни и повратни. Безличне рече-
нице. Састав реченице у вези са врстама глагола (обнављање
и проширивање); (граматички) субјекат, предикат (глаголс-
ки и именски), прави и неправи објекат, логички субјекат.
Прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и
количину. Реченични чланови исказани речју и синтагмом.
Напоредни односи међу реченичним члановима – саставни,
раставни и супротни.
Независне предикатске реченице – појам комуника-
тивне функције; подела на обавештајне, упитне, заповедне,
жељне, узвичне.
Навикавање ученика на коришћење правописа (школс-
ко издање). Садржаји из правописа савладани у претходним
разредима.
Врсте речи: променљиве и непроменљиве (системати-
зација и проширивање постојећих знања); подврсте речи.
Граматичке категорије променљивих речи (код именица:
род; број и падеж; код придева: род, број, падеж, вид, сте-
пен поређења; код променљивих прилога: степен поређења;
код глагола: глаголски вид; глаголски облик, лице, број, род,
стање, потврдност / одричност. Гласовне промене у промени
облика речи (нормативна решења).
Појам синтагме. Састав именичке синтагме: главна реч
и атрибути. Апозиција. Апозитив.
Врсте глагола: безлични (имперсонални) и лични (пер-
сонални); прелазни, непрелазни и повратни. Безличне рече-
нице. Састав реченице у вези са врстама глагола (обнављање
и проширивање); (граматички) субјекат, предикат (глаголс-
ки и именски), прави и неправи објекат, логички субјекат.
Прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и
количину. Реченични чланови исказани речју и синтагмом.
Напоредни односи међу реченичним члановима – саставни,
раставни и супротни.
Независне предикатске реченице – појам комуника-
тивне функције; подела на обавештајне, упитне, заповедне,
жељне, узвичне.
Навикавање ученика на коришћење правописа (школс-
ко издање). Садржаји из правописа савладани у претходним
разредима.