Помоћни глаголи у српском језикуУ српском језику помоћни глаголи су: ЈЕСАМ, БИТИ и ХТЕТИ. Они имају посебне облике.
Глагол ЈЕСАМ има само облике презента: 1. јесам (сам) 1. јесмо (смо) 2. јеси (си) 2. јесте (сте) 3. јесте (је) 3. јесу (су) Одричан облик пом. глагола ЈЕСАМ: 1. нисам 1. нисмо 2. ниси 2. нисте 3. није 3. нису ___ Помоћни глагол БИТИ има све облике осим трпног глаголског придева Презент: 1. будем 1. будемо 2. будеш 2. будете 3. буде 3. буду Перфекат 1. сам био 1. смо били 2. си био 2. сте били 3. је био 3. су били Аорист 1. бих 1. бисмо 2. би 2. бисте 3. б и 3. би Имперфекат 1. бејах/бех 1. бејасмо/бесмо 2. бејаше/беше 2. бејасте/бесте 3. бејаше/беше 3. бејаху/беху Плусквамперфекат 1. били смо/ бејасмо били… Футур 1 1. ћу бити/ бићу… Футур 2 1. будем био… Потенцијал 1. бих био… Императив 1. – 2. буди… Глаголски прилог прошли – бивши Глаголски прилог садашњи – будући -- Помоћни глагол ХТЕТИ – има све облике осим трпног придева. Презент 1. хоћу/ћу… Перфекат 1. хтео сам… Аорист 1. хтедох/хтех 2. хтеде/ хте 3. хтеде/хте… Имперфекат 1. хоћах 1. хоћасмо 2. хоћаше 2. хоћасте 3. хоћаше 3. хоћаху Императив 1. – 1. хтеднимо 2. хтедни 2. хтедните 3. (нека хоће) 3. (нека хоће) Глаголски прилог прошли – хтевши/ хтев Глаголски прилог садашњи – хотећи Тестове са прошлогодишњих такмичења можете погледати овде.
|
Подела речи на слогове
Слог је гласовна јединица која се остварује једним изговорним захватом. Може га чинити и један глас, под условом да је то самогласник.
Носиоци слогова су вокали, а у неким речима то може бити и сонант Р. У том случају Р се назива слоготворно Р (Рђав, поцРнети, смРт).
Граница међу слоговима је најчешће иза самогласника,а испред сугласника. Међутим, треба знати и следеће:
Дата подела речи на слогове је фонетска, зависи од природе гласова. Међутим, у сложеним речима често се јавља тзв. психолошка граница:
Уместо фонетске поделе РА-ЗЉУ-ТИ-ТИ, О-ДУ-ЗЕ-ТИ, И-СТЕ-РА ТИ…
имамо овакву поделу: РАЗ-ЉУ-ТИ-ТИ, ОД-У-ЗЕ-ТИ, ИС-ТЕ-РА-ТИ…
Разлог за овакву поделу речи на слогове јесте чињеница да се префикси раз-, од-, из- осећају као посебни делови сложених речи и имају своје значење.
Граматика српскога језика, Живојин Симић и Љубомир Поповић
Носиоци слогова су вокали, а у неким речима то може бити и сонант Р. У том случају Р се назива слоготворно Р (Рђав, поцРнети, смРт).
Граница међу слоговима је најчешће иза самогласника,а испред сугласника. Међутим, треба знати и следеће:
- када се у средини речи нађе више сугласника од којих је на првом месту неки струјни (З, Ж, С, Ш, Ф, Х) или сливени (Ћ, Ч, Ђ, Џ, Ц), граница слога биће испред те групе гласова:
- граница слога биће испред сугласничке групе ако се у групи на првом месту налази било који сугласник осим сонанта, а на другом месту сонант (В, Ј, Р, Л, Љ, М, Н, Њ):
- ако групу сугласника чине два сонанта, граница слога биће између њих:
- ако је на првом месту у сугласничкој групи праскави сугласник (Б, Г, Д, П, К, Т), а на другом било који сугласник осим сонаната Ј, В, Л, Љ И Р, граница слога долази између њих:
- ако је у групи од два сонанта на другом месту сонант Ј због ијекавског изговора речи, граница слога долази испред те групе:
Дата подела речи на слогове је фонетска, зависи од природе гласова. Међутим, у сложеним речима често се јавља тзв. психолошка граница:
Уместо фонетске поделе РА-ЗЉУ-ТИ-ТИ, О-ДУ-ЗЕ-ТИ, И-СТЕ-РА ТИ…
имамо овакву поделу: РАЗ-ЉУ-ТИ-ТИ, ОД-У-ЗЕ-ТИ, ИС-ТЕ-РА-ТИ…
Разлог за овакву поделу речи на слогове јесте чињеница да се префикси раз-, од-, из- осећају као посебни делови сложених речи и имају своје значење.
Граматика српскога језика, Живојин Симић и Љубомир Поповић